Kako se zovem ne sjećam se više ni sam. Odrastao sam bez roditelja. Svi me zovu samo hrast. Imam preko šeststotina godina. Nisam nikud odlazio sve ovo vrijeme. Zapamtio sam mnogo događaja, ratova, buna, zborove o kojima bih mogao da pričam godinama, ali počeću ispočetka.
Veliko nevrijeme polomilo je stablo na kojem sam tek žir bio. Bačen sam upravo ovdje gdje se sad nalazim. Na ovom proplanku se izmjenjalo mnogo vlasnika, ali eto na početku nekako se dogodilo da ja budem tu kao međaš. To me je spasilo. Niko me nije dirao zbog toga. Imao sam idealne uslove za rast i razvoj. Mnogo sunca, kiše, vjetra. Ali sam i mnogo gazda promjenio. Eto tako su se brzo mijenjali da im nisam ni ime uspio zapamtiti. Pamtim i bune i hajduke, i vlasti i nevlasti. Pamtim mnogo okupljanja u mojoj hladovini. Pa neke moje gazde začete su pod mojom krošnjom, ali ne bih o imenima , znate konspiracija.
Eto malo malo pa u šumarku preko puta mene , obaraju se ostala stabla. Nemaju sreće. A ja, eto malo malo čujem prolaznike kako kažu , „Vidi kolki hrast, mora da ima dvjesto godina“- a ja se malo nasmješim onako za sebe, sretan na datom komplimentu da izgledam mnogo mlađi nego što jesam, pa nekako još jače se nakostriješim da izgledam još veći.
Pogledam preko puta, opet odnose stabla iz šume, a mene niko i ne dira. Eto imao sam tu sreću. Sad sam dvostruko veći od svakog tog stabla u šumi. Više mi ni ljudi ne mogu ništa. Gledam one njihove alate, pa mi se čini da bi samo koru mogli da mi prerežu.
Eto juče je jedan deran sjedio pod stablom, zapalio cigaretu i poluglasno razmišljao.
„O bože koliko je veliko ovo drvo. Ko zna koliko godina ima? Šta bi tu drva bilo da ga je sasjeći. A ipak šteta, koliku samo hladovinu ima. Toliko je velik da sumnjam da ima neko da bi ga smio srušiti. Bože koliko smo sitni ispod njega. Ima li mu kraja?“
Sjećam se jednom nekih ljudi za Austrougarskog vremena, sa čudnim kapama, nekakvim aparatima, kako u nekakve papire il karte nešto zapisuju. Stajali su kod mene, nešto premjeravali, napili se vode, odmorili i otišli. Više ih nisam nika vidio.
U onom ratu pala je granata nedaleko od mene, eto tu gdje ti sad stojiš, bio sam dobro ranjen, ali eto oporavio sam se.
Dobrog sam zdravlja, malo me tu u stablu probada, i zimogrižljiv sam, a inače da kucnem u drvo, ostalo sve služi. Ipak kad se osvrnem mogu reći da vrijeme leti. Usamljen sam. Dosadilo mi. Nemam nikog.
Mnogo sam ga puta vidio dok sam odlazio na teren. I sam sam par puta zastajao u hladovini pod njim. Nije mi on ovo ispričao, ali mislim da bi isto rekao.
Nevrijeme od prošle godine oborilo je ovog vremešnog deliju, skršilo na nedostojan način, bacilo ga na koljena. Kao lešinari na leš bacili se ljudi sa motornim pilama, sasjekli, raznijeli, cijepali i ložili, grijali svoje male sobe i male duše. Nisam vidio da je ikome žao bilo. Kao da su čitav svoj mali život čekali njegov pad. Pao je.
Vjetar je bio prejak za njegove već pomalo nejake grane. Ono što ga je stvorilo to ga je oborilo. Možda da je bio u šumarku, možda bi mu neke ruke pomogle, pridržale ne znam. Bio je sam, sam protiv svih. Ljudi, vremena,vjetra, slučajnih prolaznika.
Imao sam fotoaprat da ga uslikam, nism mogao, nisam ga takvog htio pamtiti.
Zimus sam se uslikao pored jednog hrasta dosta manjeg, možda kojih trista godina. Supruga se našalila pa rekla je si li to bio na sajmu polovnjaka. Ne znam, nije ni bitno. Bitno je da nisam sam. Jako bitno.
Pozdravlja Vas mandrak72, revnosni zapisničar svega onog pored utabane staze i puta.

21 Comments on "Bespredmetna statistika jednog hrasta"

  1. Autor shadow [ Odgovori ]

    Kakve bi sve price drvece moglo da nam isprica, na zalost oni ne umeju da govore sem onih koji umeju da ih slusaju...

    Divna prica!

  2. Autor patos [ Odgovori ]

    Ovo si divno i "revnosno" zapisao. Nadživelo, da ga nadžive.
    "Tkač je nesumnjivo dugovečniji nego haljina koju je satkao, i mnoge će haljine istrošiti, ali, opet, poslednja tkanina ostane iza njega; ..."
    Ave!

  3. Autor sanjarenja56 [ Odgovori ]

    Ovo si pisao u najboljem stilu Orhana Pamuka iz "Zovem se crveno". Priča drveta...i tvoja pouka je za duboko razmišljanja i odobravanje: "Bitno je da nisam sam. Jako bitno. "

  4. Autor mandrak72 [ Odgovori ]

    Shadow, slažem se, nažalost život nas tjera da mnoge njihove neispričane priče srežemo na pravu mjeru. Na metar, cjepanicu i još jednu toplu peć. Hvala na komplimentu. pozdrav

  5. Autor casper [ Odgovori ]

    Prica o obicnom hrastu....sa neobicno dubokom poukom za sve nas....
    Ja sam razumela poruku...nadam se da ce i ostali...

  6. Autor mandrak72 [ Odgovori ]

    Patose, slažem se, nešto mora ostati i iza svakog od nas, a šta je to ne znam. Vrijeme će pokazati. Hvala na komplimentu. pozdrav

  7. Autor mandrak72 [ Odgovori ]

    Sanjarenja56, sve životne nevolje lakše se podnose kad nisi sam, tek ruka da se na nju osloniš, tek rame da se na njemu izjadaš, ... Mnogo je bolje udvoje.

  8. Autor mandrak72 [ Odgovori ]

    Casper, hvala, razumjeće svi, siguran sam, jedan je život. Najviše bih volio da niko više ne bude sam.pozdrav

  9. Autor domacica [ Odgovori ]

    dopalo mi se.
    kada bi barem ljudi više slušali šta im priroda govori...
    Prijatno!

  10. Autor mandrak72 [ Odgovori ]

    Domaćice, hvala, bojim se da je planeta živa, jednom kad se naljuti sva će se strese, a mi ko perut po crnoj košulji,brrr. pozdrav.

  11. Autor pricalica [ Odgovori ]

    Будући да сам овамо послата, пре свега да се захвалим веснику (сањарења56) која је умела да препозна мој укус и љубав према причама. Мандрак, свака част на предивној и поучној причи. Једна слична би се могла наћи и на мом блогу, ако Бог да, колико вечерас. Обратићу пажњу на твој блог. Велики поздрав од Причалице.

  12. Autor kammmelija57 [ Odgovori ]

    mandrace,
    dobra ti prica za ovo vece..
    natera me na razmisljanja razna..
    kakva li ce mi biti kazna..
    sto uziveh se u ulozi hrasta..
    sto i mene probada u krsta..

  13. Autor mandrak72 [ Odgovori ]

    Pričalice, dobro došla,hvala za Sanjarenja56. Drago mi je da ti se priča sviđa. Biće ih još.pozdrav

  14. Autor mandrak72 [ Odgovori ]

    Kammmelijo ako je do rime
    biće ti bolje prije zime
    još večeras uzmi pekmeza tri prsta
    pa istrljaj bolna krsta
    kazne sigurno neće biti
    samo rakiju nemoj piti.
    pozdrav

  15. Autor patos [ Odgovori ]

    JER, U KOJI JE OKUSIŠ ČAS,
    POSTAĆEŠ KAO JEDAN OD NAS !
    hehehehe ...
    Dobar jutar!
    Ave!

  16. Autor tijanas [ Odgovori ]

    Divno.....mislim da treba da objavis knjigu pricaili sl..
    Ti pises tako iskreno i snazno ali sa dosta humora sto mi se dopada
    :)
    pozdrav

  17. Autor mandrak72 [ Odgovori ]

    Patose, dobar jutar

  18. Autor mandrak72 [ Odgovori ]

    Tijanas, hvala, al mlogo sam lijen da pišem. Iskren jesam, emotivan jesam, volim humor. Eto napišem koji redak, za vas, pa kome se svidi ok, a kome ne, ondak ništa. pozdrav

  19. Autor kammmelija57 [ Odgovori ]

    VECERAS MI NE RADI MASTA
    A MOGLA BI TI PISAT SVASTA
    ZELIM TI SAMO LAKU NOC
    PA PROBUDI SE U PONOC
    BACI POGLED U ZVEZDANO NEBO
    I PITAJ ZENU DAL' BI JOJ TREB'O..

  20. Autor donna [ Odgovori ]

    Kako si samo, prelijepo, starom hrastu dušu udahnuo da poslednju priču ispriča.
    Možda, neki suvenir bude od njega, pa nastavi da pamti, bilježi, zapisuje. Ostao je negdje jedan dio njega.

  21. Autor mandrak72 [ Odgovori ]

    Donna, pričao je on mnogo šta, ali bojim se da ga slušali nisu, baš kao što nekad i nas ne slušaju.Ja se svaki put kad se sretnem sa tim vremešnim zapisničarima vremena ispričam, a nerijetko i uslikam.
    pozdrav

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me