[ Generalna
]
19 Mart, 2008 18:15
Kroz čitav moj životni vijek jedna je stvar uvijek izazivala nelagodu. Kupovina obuće. Mnoge stvari nisam shvatao, tek jedan djelić pokušavam da saznajem upravo sada.
U ranoj mladosti nisam imao veliki utjecaj na izbor obuće. Podrazumijevalo se da mati odabere najbolju obuću, u kojoj će noga biti komotna i suha. Sve ostalo je bilo nebitno. Nije bila bitna cijena. Za djecu se ne pita. Jedino se nije mene pitalo. Malo po malo i moj ukus počeo je da dolazi do izražaja, i već tada se polako počinjao pokazivati razalz između mojih želja i razumne kupovine.
Vremenom je preovladalo moje mišljenje, moja želja i na kraju nekakva moda vremena u kom se živjelo. Ali pišući ovo sjećam se svojih cipela koje mi je majka kupila kad sam pošao u školu te davne 79-e.
Moja mati i otac tada jedini zaposleni u porodici, ponosni na svoga đaka prvaka, nisu žalili novca da me upristoje za buduće izučavanje nauke. Ponosna mati je pred pedagogom zadovoljno posmatrala kako sričem slova i čitam ćirilicu i latinicu, brojim i crtam. Nikad neću zaboraviti karticu sa brojem 1. koju sam dobio kao prvoupisani učenik te 79-e godine. Počelo je užurbano sređivanje đaka prvaka. Kupovalo se najbolje, u ono doba šta se imalo. Krenuću od košulje. Neboplava košulja, ispeglana, simbolizrala je nebo, slobodu i čistoću. Panatlone na peglu nježnozelenkaste boje jako popularne tada odavale su moj sklad sa prirodom i ekologijom. A cipele. E to je tek priča za sebe.
Lakovane crvene cipele, sa petom. Špicoke kako sam ih ja tada zvao. Presijavale su se na suncu. Mati ih je svakodnevno mazala zaštitnim kremama i laštila da su se blistale kao nove. Pretpostavljam da su to tada bile najmodernije cipele za šminkere i mangupe. I mogu vam reći da sam se tako i osjećao. Ponosan sam bio na njih. Do tada cipele mi nisu ama baš ništa značile. Tad sam prvi put zakoračio u život korakom jednog mladog čovjeka. Dok sam izučavao školu i nauku nisam ni primjetio kako sam polako izrastao iz njih. Bile su mi prve prave muške cipele. Sve druge poslije njih nisu mi bile važne. Bile su samo cipele i ništa više.
Do polaska u školu od sportske obuće prakticirale su se plave teniske ( mi smo ih zvali tene), bile su tankih đonova, od plavog platna i sa bijelim pertlama i gumiranom kapom na vrhu. Dugo su se još one provlačile kroz život na časovima fizičkog vaspitanja. Dugo su činile jedan dio propisane uniforme, plavog šorca i bijele potkošulje. Bili smo ko jedan.
Tek poslije u moj život su uplovile prave pravcate patike. Kožne patike bijele boje sa štraftom koje danas zovemo PUMA. Bio sam brži od vjetra, siguran da mi patike PUMA tada zvane šprinterice daju potrebnu brzinu. Sjećam se i onog bolnog rastanka od njih kad nisam imao hrabrosti da bacim već pocijepane patike nabijene emocijama svakodnevnih dječijih maštarija. Svi koraci od sedam milja bili su daleko iza mene, ali uspomene i zajedničke tajne koje smo urotnički dijelili nisam mogao da odbacim. Krio sam ih par dana i potajno obuvao kad bih polazio na sva naša tajna mjesta. Bio sam siguran u njih, njihovu odanost i riješenost da djetinjstvo izguramo punom parom. Moja tajna bila je otkrivena par dana kasnije, patike poslane u zaborav prekriven sjenkom novih neinteresantnih albatros patika. Ali nisam zaboravio moje PUME od sedam milja.
Njih više odavno nema, ja ih nisam zaboravio, samo ih nisam spominjao sve ove godine, jer bi mi svi rekli da sam blesav, a Vi mi nećete zamjeriti na tom. Zbog toga sam sa Vama, Vi koji me razumijete.
Iskreno Vaš maratonac iz duše Mandrak72.
19/03/2008, 19:26
Čuj, da ti zamerimo... Svašta... Mi smo ovde svi slični. Nisam video odavno toliko LJUDI na jednom mestu. Povezanih tolerancijom. Za mene je tolerantnost izraz visoke inteligencije. O mojoj obući ću jednom i ja post pisati, sada ti se zahvaljujem za svežinu dana. I lepo ja kažem, čarobnjak mandrak...
19/03/2008, 19:47
Interesantno je da se ti sećaš svoje prve školske obuće! Ja iskreno NE ! Kao da sam živeo u magli. E , ali posle , pa do dan danas vodio sam računa da obuća bude uvek u trendu , i da mi bude samim tim udobna. A ja sam preferirao Adidas , ...Pumu nisam nosio , ne znam zašto , smatrao sam kao nekim konkurentom adidasu. Sada ređe kupujem, ali kad kupim onda je to extra model, CP obuće , dugotrajna je i jako udobna.
19/03/2008, 22:33
E,pa sad vidim da ima jos meni sicnih-koji se vezuju za svaku stvar...A da zamerimo...naravno da ne...:**
19/03/2008, 23:21
baladaševiću hvala ti,zbog nedostatka vremena ne bude me po nekoliko dana, ali uvijek mislim o ovom mjestu gdje se slični nađu i lijepo mi je.laku noć
19/03/2008, 23:23
vladice, prve jesu bile pume, ali ja sam 1000% adidasovac, jedino ne volim što ih sada prave bruce lee, nije logično, laku noć
19/03/2008, 23:26
tužna ja imam brdo neupotrebljivih sitnica, različitih karata utakmica, bioskopskih, časopisa i ništa ne bacam, imam i jedan divlji kesten, on mi je poseban, nikako se ne mogu rastajati od stvari, previše se vežem za njih, a za LJUDE još više, ćao i laku noć
19/03/2008, 23:36
mogu li samo da se osmijehnem :)
jer u glavi motam niz neverovatnih odevnih kombinacija iz djetinjstva
20/03/2008, 00:49
Sjećam se i ja tih plavih platnenih patika, haha :). Dobar tekst, dobar. Ti si se baš pripremio za školu, Mandrače. A ko nije tada? Tako je to bilo. Lijepo se sjetiti toga, da. Volio bih se vratiti u prvi razred kad ovo pročitam. Lijepo napisano.
20/03/2008, 08:37
mandrak, ovo ti je dobro bruce lee :)))
pa ni ja ih sada ne nosim, već nosim ozbiljniju obuću , kao ono patika-cipele ...gde da obujem one sa air bagovima , ne ide . Dobro jutro !
20/03/2008, 08:51
Madrače, ponobiću što reče Baladašević, "Za mene je tolerantnost izraz visoke inteligencije. " Dopada mi se i tvoje razmišljanje i komentari
20/03/2008, 08:51
Madrače, ponoviću što reče Baladašević, "Za mene je tolerantnost izraz visoke inteligencije. " Dopada mi se i tvoje razmišljanje i komentari
20/03/2008, 10:03
Jao nisam znači jedini, šta ja sve čuvam... Svaka sitnica prelepu priču čuva. I hteo sam već odavno da napravim kovčeg, pravi,drveni, "ko na filmu", da sve to stavim tamo. Verovatno ću i uraditi to uskoro.
20/03/2008, 10:06
nažalost, nisam sačuvala moje "cipe" za polazak u školu. ali se još uvek sećam kakve su bile-crne lakovane sa španglom i zlatnom šnalom.
eh, baš si me lepo vratio u vreme bezbrižnosti.
Prijatno!
20/03/2008, 10:06
nažalost, nisam sačuvala moje "cipe" za polazak u školu. ali se još uvek sećam kakve su bile-crne lakovane sa španglom i zlatnom šnalom.
eh, baš si me lepo vratio u vreme bezbrižnosti.
Prijatno!