mandrak72

Veče je bilo sparno.
Danima kiša nije padala nad vrelim gradom. Osvježenje se tražilo na svakom koraku. Trideset šest stepeni u 21 čas bilo je teže podnositi od četrdeset dva stepena u 13 časova.
Malo raspojasano društvo koje je vezivalo poznastvo iz djetinjstva, škole, tražilo je spas od nesnosne vrućine u velikim kriglama hladnog Nektar piva.

„Mali donesi još po jedno. Hladno.“-pozivao je Nemanja konobara.
„Ovu prvu nisam ni osjetio.“-iskapljujući i posljednju kap Vasa se obradova.
„Kakvo je ovo vrijeme? Pasja vrućina. Šta li je Srđane.“-Nemanja upita Srđana.
„Šta ti ja znam. Valja rezultat globalnog zagrijavanja. Prognoze su protiv nas.“-Srđan zaposlenik u javnom hidrometeorološkom zavodu osjećao se pozvanim da objasni, ali i on nije ništa pametnije reći no što su i ostali znali.
„Mogla bi kiša noćas.“-kao grom iz vedra neba Miki ih iznenadi riječima.
„Kakva kiša pobogu. Slušaš li ti vremenske prognoze za sutra i za naredne dane čovječe.“-Srđan ga iznenađeno pogleda.
„Ma kakave prognoze. Obična tlapnja. Nemaju ti oni pojma. Samo nagađaju.“-Miki je inadžijski ložio Srđana.
„Bolje ti poslušaj prognozu da se negdje ne izletiš i obrukaš.“-Srđan se nije dao.
„Još koliko noćas. Ne varaju mene stare kosti. Znaš ona rana od metka uvijek mi na vrijeme kaže kad mi treba kišobran.“-Nije se ni Miki dao smesti.
„Vidjećemo, vidjećemo.“-Srđan je smireno već naručivao novu turu hladnog piva.

U razgovoru vrijeme je brzo teklo.
Zazvonio je telefon. Srđan se javio.
Nakon par minuta razgovora i potvrđivanja nevoljko je prihvatio ponudu.

„Važi. Važi, ali onda me mijenjaš u subotu. Važi laku noć.“-Srđan je završavao razgovor sa nepoznatim.
„Šta je bilo. Nešto si mi nos objesio?-Nemanja je s interesovanjem gledao u Srđana.
„Ma znaš Jocu. Ima večeras sudar sa nekom ribom sa radia pa me zamolio da ga mijenjam večeras.“-objašnjavao je Srđan.
„Kako večeras? Pa izašli smo.“-Vasa ze zbuni.

„Ma imam vremena za još jednu turu pa moram kući na spavanje. Moram ujutru rano otići na posao, očitati podatke u hidrometeorološkoj stanici i javiti lokalnoj radio stanici.“-Srđan je objašnjavao.
„Ma ko to sluša vijesti i prognozu kad od toga nema vajde.. Ajde boga ti nazdravi da popijemo.“-Miki je raspoloženo zadirkivao Srđana.
„Ma ko ne sluša. Pa sav normalan svijet prije polaska na posao, put ili školu posluša vremensku prognotu na radiu ili TV-u.“-sad već jogunasto Srđan je branio struku.
„Pa hajde ti meni kakvo će vrijeme biti sutra.“-Miki je raspaljiva atmosferu.
„Vala Srđo uz svu nauku i tehniku ti bi trebao znati kakvo će vrijeme biti sutra.“-Nemanja se uključi u razgovor.
„Pa vrelo kao i danas.“ -Srđan skrati objašnjenje bez potrebe za stručnom terminologijom.
„Ja ti kažem biće kiše noćas. Opet ponavljam. Moje kosti ne lažu.“-Miki je smireno ispijao posljednji gutljaj piva iz velike krigle.
„Smiješ se kaditi. Tvoja bapska vjerovanja i moja prognoza.“-Srđan već pomalo ljutito obraćao Mikiju.
„U svako doba. U šta želiš. Evo može li ovako. Sutra se ovdje nalazimo u 21 čas. Piće cijelu večer plaća onaj ko izgubi opkladu. Koliko večeras popijemo pića svi zajedno toliko plaća onaj ko je izgubio. Jel važi?“-Miki je bacio rukavicu u lice Srđanu.
„Ohoho, kad je tako ponesi još dvije ture od mene.“-pozva Vaso konobara.
„Daj im od mene turu. Sutra je ionako petak pa da se besplatno provedemo.“-raspali se i Srđan.
„Jedva čekam da saslušam sutra vijesti i servisne informacije i „noćašnju kišu.“- Srđan se cerekao ubijeđen u svoju pobjedu.

U veselom raspoloženju ostadoše se oni zabavljati vrele julske noći.
„Ja bih morao kući. Moram rano ustajati.“-Srđan ustade od stola.
„Sjedi Srđo. Kiša samo što nije počela.“Vaso se smijao kao lud.
„Imaš li ti ključ od stanice Srđo.“-Nemanja upita.
„Imam. Što?“-zbunjeni i dobro opušteni Srđan upita.
„Ne moraš ići kući. Živiš sam. Sjedi sa nama još i onda pravo u stanicu, malo odžonjaj na stolu, očitaj što moraš ujutro i onda pravac kući. Navečer se ponovo vidimo.“-Nemanja je bio praktičan.
„Ma jok. Moram ići.“-Srđanu se išlo kući.
„Nikuda ti ne ideš. Popij svoje piće. Žalim što ćeš sutra sve morati sam da plaćaš.“-Miki nije prestajao sa provociranjem.
„Ti. Ti ćeš da plaćaš. Vidiš li koliko je sati, a od kiše ni traga.“-Srđan se naljuti i ponovo vrati za stol.

Društvo je ostalo do 2 časa ujutro.
Srđan je bio dobro popio. Jezik je saplitao, a ni noge nisu bile ništa bolje.
„Vodie Vi mene ravno do stanice. Nemanja je bio u pravu.“-predloži Srđan.
Tako je i bilo. Ostavili su Srđana zavaljenog u kancelariji u nekoj fotelji.
Izašli su iz kancelarije i krenuli prečacem preko travnjaka.
Odjednom Miki zastade.
„Sačekajte malo. Prsnuće mi stomak od piva.“-zaustavi ih.
„Bogami i ja ću. Kao da sam bure popio.“-Vasa se priključi.
„Evo ovdje ima neka pišaona.“-Miki ga pozva.
Priključi im se i Nemanja.
Dok su iz sebe praznili svo ono pivo koje su popili u nekakvu posudu kvadratnog oblika i gledali su u zvjezdani nebo.
„Jel stvarno misliš da će noćas pasti kiša.“-Nemanja je s nevjericom pitao Mikija sumnjičavo vrteći glavom gledajući u kristalno čisto i zvjezdama nakićeno nebo.
„Evo negdje već sada pada kiša. Imam neki osjećaj.“-Miki je bio čvrsti siguran.
„Uostalom slušaćemo radio.“-Vasa se dosjeti.

Telefon je zvonio.
Srđan je s teškom muko otvarao oči i ustajao. Glava ga je boljela. Uzeo je slušalicu.
„Halo. Ovdje Hit radio. Pripremite podatke za servisne informacije. Nazvaćemo Vas opet za pet minuta.“-voditeljka s radia bila je jasna i ekspeditivna.
Srđan skoči. Istrča napolje sa papirom i olovkom te krenu zapisivati mjerenja na hidrometeorološkim instrumentima.
„Temperatura 25 stepeni, pritisak, pritisak..., padavina nije bilo.“-ponavljao je naglas dok je zapisivao podatke.
„Padavina.“-pogled mu zabezeknut ostade na posudi za mjerenje količina padavina.
„Ipak je padala. Pas mater i kiši..“-prišao je posudi i pogledao na mjeru kojom se očitava količina padavina.
Zapisao je sve podatke i odjurio u stanicu.
„Temperatura je u porastu i u sedam časova u našem gradu iznosi 25 stepeni. U toku noći na naš grad palo je 5 litara kiše pšo kvadratno metru. Dan će biti vreo sa temperaturama do 39 stepeni.“-nije mogao vjerovati dok je odašiljao riječi u eter da je Miki pogodio prognozu.

Spustio je slušalicu i gledao u plafon. Telefon je opet zazvonio.
„Čovječe kakav kiša. Jesi li ti lud. Ja te zamolim da me zamijeniš, ati lupetaš gluposti na radiu. Ima šef da me u top stavi.“-glas sa druge strane žice bio je bijesan.
„Joco. Mjerenje pokazuje da je kiše bilo.“-Srđan se nije dao mada ni njemu samome nije bilo jasno.
Izašao je napolje da potraži tragove kiše da otjera svaku sumnju. Gledao je po prašini, po malenom stoliću ispod jabuke. Pored oluka. Niti tragova rose nije bilo.
Ponovo je otišao do posude za mjerenje padavina. Bila je na svome mjestu. Iz nje se zlokobno žućkasta tečnost bljeskala na jutarnjem suncu.
„Mamlazi!“-opsovao je sebi u bradu.

U 21 čas društvo je bilo na okupu. Svi su bili ozbiljni. Srđan je bjesnio.
„Donesi piva“-pokazivao je Miki konobaru.
„Ovo je obmana. Neću ništa plaćati. Sinoć nije bilo kiše.“Srđan se opirao.
„Bilo je na radiu. Nije bilo puno, ali je kiše bilo.“-ubaci se Vasa.
„Jeste. Javio je Hit radio. Svojim sam ušima slušao. Poznao sam i tvoj glas Srđo“-Nemanja potvrdi tačnost informacije.
„Mediji ne lažu“-dodade Miki.

Jel Joco radi noćas. Mislim da bi moglo biti kiše noćas. Da se kladimo.“-raspoloženi Miki nudio je izazov.
Srđan kao oparen uze uze telefon. Nazva Jocu.
„Joco i večeras bi moglo kišiti. Imam dojavu. Da se kladimo. Važi sutra u 21 čas u parku. Konobar ponesi pivo.“vidno raspoloženiji Srđan pozva konobara.
Vasa i Nemanja vidno zbunjeni pogledaše Srđana i Mikija koji su se urotnički smiješili.

Pozdravlja Vas mandrak72, za svaki slučaj šetam s oblakom na uzici.