[ Generalna
]
02 Januar, 2009 10:21
Stao sam pored njega bio je viši od mene, ali i kraći od mene. Moje oči stajale su u visini njegovih ramena. Rukovasmo se. Njegov hladni dlan bio je u visini mojih ramena.
Gledao sam neko vrijeme u njega. Ne rekoh mu ni riječi.
„Danas sam tužan“-reče mi.
„Ne trebaš mi ništa reći, primjetio sam to odmah dok sam dolazio kući“-odgovorih.
„Dosadilo mi je ovako. Ti bar na poslu svakodnevno vidiš mnogo svijeta. Različite ljude, krajeve, tebi nikad nije dosadno.“-osjetih tugu u izgovorenim riječima.
Neki tihi bijes ispunjavao ga je posljednih dana. Osjećao sam to i čekao sam trenutak kad će da mi kaže. I evo provalilo je.
Jecao je, ramena su mu se tresla. Pustio sam ga koji trenutak, a onda počeh da ga tješim.
„De, de ne budali. Ajde ko je vidio da neko toliki plače. Ajde ti mani sad lagano sve ispričaj, a ja ću te saslušati a ćemo već nekako riješiti taj problem.“-pokušao sam da zaustavim njegov neobuzdani plač.
„Kako da ne plačem. Nikuda ne idem. Život ovaj izmiče, a ja , ja uvijek po starom. Ne znam da li mi se iko obraduje. Čini mi se da nikome ništa ne značim. Srce mi je hladno. Ljubav ne poznajem. Ćorav sam kod očiju. Na granici dva svijeta, ni tamo ni ovamo. Nigdje nisam prispjeo. Moj život nema smisla. Eto, eto to mi je.“-pnovo briznu u plač.
„Smiri se, smiri se. Evo gledaj to ovako. Ima mnogo toga što si rekao, ali nisi vidio drugu stranu priče. Poslušaj što ti kažem.
Ne znam da li si primjetio kako bih ubrzao korak kad bih izvirio iza krivine i kad bi mi se kuća ukazala. Pojma ti nemaš u šta sam prvo gledao. U tebe budalo. U bilo koje doba dana ili godine u tebi sam čitao sve o mome domu.“-nastavih.
„Ali kako sam to mogao znati“-prestade plakati.
„Pa lijepo. Kad dolazim kući uvijek sam olio znati šta me čeka, niko ne voli ući u praznu i hladnu kuću. Naprimjer. Zimska noć, ja umoran s velikim teretom na leđima, kad bih kući prilazio čini mi se da bih teret zbacio kad bih ugledao žućkastu svjetlost i blagi stub dima na krovu. Kad bih stizao u zimsko jutro, ako bi prozor otvoren bio značilo bi samo da je mati budna i da me čeka s toplim uštipcima koje volim najviše na svijetu.. Jel vidiš, a tek sam sad počeo.“-u žaru izgovorih.
„Pa dobro, ali ti znač da to nije jedini problem“-malo vedriji odgovori.
„Pa znam, zato ti i pričam. Saslušaj drugu stranu priče. U tvojoj ti tuzi ne mogu pomoći, ako ne znam tvoju muku, možda ti i ne mogu pomoći koliko bi ti želio, ali me saslušaj možda je ublažim. A i to je već nešto.
Evo sjećaš se. Onomad kasd si mi rekao da bi volio da vidiš svijeta. Pa zar se ne sjećaš kad smo pričali na tu temu. Znaš onog mog komšiju Fetima. Ja završavam šesti razred osnovne škole, on osmi. Ko danas se sjećam. Na malom igralištu igramo ti mi fudbal. Fetim igra i ne igra. Nikad nije bio takav. Završena škola, brige iza leđa, a moj ti Fetim odsutan. Kad smo završili i povaljali se po travi, uze ti on vlat trave stavi u usta i prozbori. #Znaš šta mandrače72, lako je tebi. Ti ćeš za mjesec dva ponovo spakovati knjige,pa u školu, kino, pa opet ovdje na igralište. A ja ti se ženim. Dobro si me čuo ja se ženim u subotu. U petak krećemo po mladu u Prištinu, a u subotu je svadba kod mene kući. Nisam je još vidio. Moji kažu da je lijepa. Kako da budem siguran, nisam se još ni brijati počeo-završi Fetim#. I bi subota, veliko veselje, muzičari, mnogo zlata , zlatnih zuba i zbunjeni Fetim. Stajao sam kraj prozora i plakao sam ko da se Fetim udaje , a ne ženi. Ej zamisli ti to.
Sjećaš se samo šta si taj dan vidio svijeta. Ma kakav oktobarfest , Kanski festival ili šta drugo.“-pokušah da mu vratim sjećanje.
„Sjećam se Fetima, evo i sad se nasmijem kako si mi onomad rekao da ćete Vas dvojica zajedno na rodteljski sastanak zajedno. Ti kćerima, a on unucima. E Vala si me tad nasmijao pošteno. Jesam taj dan vidio svijeta za dva života. Mnogo im je dobra muzika bila. Kusturica bi imao šta da vidi i snimi.“-blagi osmjeh zasjeni njegovo lice.
„Sjećaš li se druže onomad kad sam kako klinac bio bolestan i imao temperaturu na zimskom raspustu. Kad sam onako tužan naslonio čelo na staklo i s tugom gledao preko puta u Alićkino brdo kako nekih 70-tak metara od mene sva se ulica slegla na sanjkanje. Cika i vriska, grudvanje. Ej pa ti meni reci jesi li li tugu veću vidio.“
„Sjećam se tvoga toplog čela. Znaj da sam i sam tužan bio. Evo i dan danas čuvam tu u srcu jedno malo temperaturom zabrinuto čelo“-sjetno mi odgovori.
„A znaš li ti barabo jedna koliko mi značiš. Znaš li koliko puta tri para očiju me sačekaju kraj prozora dok s posla umoran stižem. Znaš li koliko mi znači ona radost u očima kad me vide moji najmiliji. Oni mali prstići na staklu, taj mali performans što svaki dan gledam kad kući stižem i iznova opet čekam drugi dan“-u uglu oka osjetih suzu.
Okrenuh se, ne bih da ga opet rastužim.
„Dobro, de polako smiri se“-nastavi on da mene smiruje.
Sabrah se. Ponovo se okrenuh.
„Znaš li koliko sam puta poželio da te pomjerim dok me je jutrom sunce budilo. Tad nisi znao stati na moju stranu. Je li? Znaš li samo šta sam pjesama napisao dok sam posmatrao kišne kapi na tebi, dok je mraz štipao tvoje obraze ja sam svojim dahom duvao u tebe i pravio male olimpijske krugove, da vidim je li društvo izašlo na klizu, na sanjkanje.“
„Znam, dobro znam“-malo se zastidi. Pokuša da se okrene, ali osta da me sasluša.
„Znaš li da su prozori oči svake kuće. Znaš li da bi kuća bez prozora slijepa bila. I ti bi da te nama, da odeš i da jedan svijet zatvoriš u mrak. Ne nemoj misliti da ja ne bih ispoštovao svaku tvoju odluku ma kakva ona bila. Ali ti razmisli. Ja sam svjestan svih gubitaka, ali se nadam da i ti shvataš šta ne samo meni, nego svima nama značiš.“-malo ljutito u dahu mu skresah u brkove.
„Znam, odlično to znam“-ljutito mi skresa u brkove.
„Nikud ja ne idem. Ostajem ovdje i tačka. Izvini nisam nešto danas bio raspoložen. Evo sad mi je mnogo, mnogo bolje.“-sad već smirenim i toplim glasom završi on.
I stvarno kakva bi kuća bez prozora bila. To ne bi kuća bila. To ne bi ništa bilo. Ni nas ne bi bilo tamo gdje prozora nema. Moj ulazak u svijet počeo je baš ispred tog prozora. Vjerujem i mnogim od Vas. Ja se svom prozoru uvijek i iznova obradujem. Bilo da je zimsko jutro ili veče, bilo da kiša pada i potok nabuja bilo da prži avgustovsko sunce.
On je uvijek tu na granici dva svijeta, ni tamo, ni ovamo, ali uvijek na mjestu.
Pozdravlja Vas mandrak72, investitor pogleda kroz prozore i jutarnje razgovore iza zavjese.
02/01/2009, 11:35
Imam ja u kući jedan prozor viška. Ali me je tvoja priča ubedila da nije višak. Drugi su govorili da mi je taj prozor višak. E vidiš nije. Ja sada upravo gledam kroz njega sneg koji se rasturio po dvorištu i uživa u hladnoći.
Pozdrav investitore! :)
02/01/2009, 11:36
Mandrače, investitoru pogleda kroz prozore i jutarnje razgovore iza zavjese, ovo je topla i lepa priča o prijateljstvu, smislu, prozorima kuće i duše...Koliko bi manje tuge bilo kad bi ljudi više osećali kada neko vapi da ga neko sasluša!
02/01/2009, 17:13
Vladice, vidiš da nije višak, to je još samo jedan novi ugao više i jedan pogled više. Ne može da smeta
02/01/2009, 17:15
Sanjarenja56, prozor mi je sve ovo jutros zakuvao. Slušao sam ja njega i prije, ali evo jutros i taj razgovor s povodom obavismo. Dozvolio mi je da naš razgovor u cijelosti objavimo. pozdrav
02/01/2009, 17:24
Lepo od prozora. Svuda nalaziš inspiraciju, samo nešto pogledaš i dobiješ ideju, maštovito momče!
02/01/2009, 17:32
Sanjarenje56, pogled kroz prozor jutros trebao je da me informiše o visini snijega. Eto malo zastadoh i napričah se. Čekao sam tri para očiju da progledaju, ali avaj tri su spavalice odlučile da iskoriste ovo zimsko jutro za malo izležavanje. pozdrav
02/01/2009, 17:37
Samo da pozdravim carobnjaka...:):)
02/01/2009, 17:39
Grlice, otpozdrav. pozdrav
02/01/2009, 17:48
Uzivala sam dok sam citala....
Pozdrav carobnjace...
02/01/2009, 17:53
Casper, veselim se.Evo i pozor se nasmijao. Bolje se osjeća danas :). pozdrav
02/01/2009, 19:14
Волим прозоре, јер знају бити добри пријатељи. А после твоје приче су ми још блискији. Хвала, приповедачу!
02/01/2009, 19:35
Pričalice, dok pišem malo zaklanjam monitor od prozora, evo odmah se uobrazio. Pažljivo sa pohvalama. pozdrav
02/01/2009, 20:25
Честитам на причи, на избору теме, на...
Код мене је после читања кренула игра асоцијације у глави - прозор - руски прозор - руски рулет - руска салата, Нова Година.... Јесам ли ти честитала? Не мари, ваља се потврдити: Твојим милима и теби све најбоље нека се деси. И да што више уживате у снегу, може и кроз прозор.
02/01/2009, 20:31
Takođe obožavam zamišljene poglede kroz prozor. U mojoj sobi ima samo jedan prozor i dugo vremena je bio blokiran pristup njemu.
Predprošle godine sam promenio raspored u sobi i bio sam oduševljen što sam imao čist pristup prozoru. Skoro svako jutro se probudim, ustanem, otvorim prozor, ma koliko toplo ili hladno bilo i uživam par minuta.
Problem je sada što kod mene nikako da padne sneg, ako neko ima viška molio bih da pošalje ispred mog prozora.
(izvinjavam se na opširnosti, nadam se da nije problem)
02/01/2009, 22:30
Betyn, hvala na čestitkama koje uzvraćan punom mjerom. Sretno novo ljeto. Mada je zima. Pa eto sa asocijacijama možeš daleko da stigneš, samo kreneš od nečega, što ti prvo padne napamet. A za temu, bila mi je nadohvat oka i ruke. pozdrav
02/01/2009, 22:34
Bokela biće snijega sigurno. Kod mene kažu da ga nisu vrapci pojeli. Nadam se da je tako i da to nije od globalnog zagrijavanja. Prozor je prozor u svijet, onakav kakav je.
Nisi preopširan i nije uopšte problem. pozdrav
03/01/2009, 11:48
hehehe, tri-četiri-pozor-kroz prozor-SAD!!! gledam!
E, baš se lepo ispričaste vas dvoje. Znaš, nekad sam se nosio mišlju da čitav jedan zid zastaklim... ali sam odustao. Ipak, nije to to. Ponekad je baš zgodno i potrebno kraj prozora se skriti, pa malo gvirnuti, pa tek onda u svet pogledati...
Ave!
03/01/2009, 11:54
Patose, ideja nije loša, ali ne bih da me komšije gledaju kad u pidžami hodam po kući. Nek je on standardan, pa ko voli nek izvoli. pozdrav
03/01/2009, 14:41
da još dugo kroz prozor koji te dočekuje i ispraća sa osmehom i pun ljubavi za svoje najdraže pogledom ulepšavaš okolinu
Prijatno!
03/01/2009, 15:28
Domaćice hvala, trudiću se. Hvala.pozdrav
03/01/2009, 17:13
Na granici dva svijeta, na granici tuge i radosti, prijateljska riječ, pogled i razgovor čuda čine.
03/01/2009, 17:28
neki od ovih blogova su mi poznati od ranije..ja volim da čitam ali retko komentarišem i retko odgovaram na svoje komenatre..ponekad ostavim samo tri tačkice..tek neznatni znak da sam prošla
za ovaj tekst nije potreban komentar
03/01/2009, 17:43
Donna, u pravu si, sa svojim prozorom odlično se razumijemo. Mi smo tim. pozdrav
03/01/2009, 17:45
Nepoznata, hvala. Bez obzira navrati, komentar nije uslov. pozdrav