[ Generalna
]
22 Decembar, 2008 23:16
Jednom je neki čovjek pecao na rijeci. Zurio je u vodu, povremeno cimajući štap. Hirovita rijeka nemirna i plaha kao rukom odnosila je brige. Čovjeku se činilo da polako nestaju svi njegovi problemi. Kako bi koji problem nestajao udica bi bila sve napetija. U jednom momentu činilo se da će štap da se polomi.
Poče on da se bori. Vukao je štap, popuštao ga. Lomio lijevo pa desno. Umarao pa smarao. Borio se nekih sat vremena.
„Bože kolika velika mora biti riba“-pomislio je.
I taman kad se činilo da dobija bitku, štap se polomi i nesta lovine.
Bacivši polomljen štap on krenu kući. Samo je razmišljao o neulovljenoj ribi. Brigama ni traga. Kad je stigao kući ispričao je ženi šta mu se desilo.
„Ma pusti ribu, ona je sad nečija druga briga.“-žene je nastojala da ga raspoloži.
Skočio je kao oparen. Sav u znoju probudio je ženu. Ispričao joj šta mu se desilo u snu.
„Ma rekla sam ti danas već jednom. Pusti sad ribu, to više nije bila tvoja briga.“-pomalo ljutito se na njega žena izgalami, okrenu se na drugu stranu i ponovo zaspi.
Posluša on ženu, na tren zaboravi ribu i mirno zaspa.
Ujutro kad se probudio, spremi novi štap za pecanje, otide na rijeku i zabaci udicu.
Samo jedna misao bila mu je na umu. Kako da ulovi ribu od juče.
Novi dan i nova ribolovačka sreća. Samo je jedna briga skliznula u vodu. Ulovljeni plijen nije bio kapitalan. Tek omanja riba.
„Bože hoće li je biti dovoljno da nahranim porodicu danas“-sam je sebe ispitivao odmjeravajući ribu koju je nosio kući.
Žena čim je ugledala muža dala se na posao, očistila ribu. Pošto je riba bila omanja brzo je završila posao. Ručak je bio brzo gotov. Pojela se sva riba. Nije je bilo mnogo ali je u slast pojedena.
Brzo je zaspao. Činilo mu se kao tren već je svanulo.
Čovjek je uzeo štap i otišao na rijeku. Sa sobom nije nosio briga tek nešto malo. Onih svakodnevnih. Zabacio je udicu. Nije dugo čekao za udicu se zakačila neka velika riba.
Zabrinuo se da će opet da mu polomi štap pa je odustao od borbe. Riba je bila zbunjena. Velika i opterećena problemima dugo je nijemo zurila u njega iz vode.
„Zašto se ne boriš“-upita ga.
„Polomićeš mi štap. S čim ću sutra na pecanje?“-smireno odgovori.
„Ali ja sam velik plijen i moći ćeš lijepo da nahraniš porodicu“-hrabrila ga je.
„Znam da je tako, ali ako polomim štap moja porodica ostaće gladna. „-odgovori on razložno.
Na to se riba praćaknu. Veliko sjajno tijelo na suncu bljesnu i nesta negdje u virovima hladne rijeke.
Išao je kući. Nije bio tužan zbog velike ribe. Pomalo je bio zabrinut kako će porodica reagovati. Ispričao je ženi šta se dogodilo.
Žena se nasmijala. Kamen mu je pao sa srca. „Ionakosam molila boga da ništa ne uloviš. Dosadila nam je riba svaki dan za jelo. Eno tamo na stolu imaš gotov ručak. Požuri dok se nije ohaldilo. Svi te čekamo“-odgovori mu žena.
Nije čovjek odustao od ribarenja. Lovio je onoliko koliko mu je bilo zadovoljstvo. Zadovoljan ulovom ma kakav bio. Briga na kraju štapa bila je sve manja.
Pozdravlja Vas mandrak72, ranoronilac kroz rijeku života.
22/12/2008, 23:31
:))
23/12/2008, 10:49
lep početak dana uz ovako poučnu i na specifičan način iskazanu priču.
mislim da je i moja "briga na kraju štapa" izgubila na težini/veličini.
Prijatno!
23/12/2008, 11:03
Tijanas hvala, pozdrav
23/12/2008, 11:05
Domaćice, drago mi je zbog brige koja je izgubila na težini/veličini na kraju štapa. Kraj je godine, bilo bi lijepo da sve brige odnese voda. pozdrav
23/12/2008, 15:36
Ma, dole brige, neka ostanu na kraju štapa i još bolje, u vodi...! Bravo, ranoranioče, ponovo si mi ulepšao dan!
23/12/2008, 19:28
Mandrak, prijatelju, kako ovde dobro stoje velike reči "Mračnog" Efežanina - PANTA REI !
Ave!
23/12/2008, 19:41
Sanjarenja56, neka brige preuzmu oni kojima su njihove brige nedovoljne. pozdrav za još ljepše sutra
23/12/2008, 19:42
Patose, slažem se baš kako kaže stara narodna poslastica "Vrijeme teče, život je kratak, guska se peče meni će batak. pozdravčina
23/12/2008, 19:54
hahaha... nisam znao za ovo, ali jeste slasno! Važi, prijatelju, tebi batak, ja ionako preferiram belo meso (mada, kad razmislim, ovo može da zazvuči nekako rasistički, hehehe...)
Ave!
23/12/2008, 19:57
Priča baš dobra...
Pozz
23/12/2008, 20:09
Patose ja samo parafraziram. Perad nikako ne jedem. Ne mogu pa bog, ali poslovice mogu proći. pozdrav
23/12/2008, 20:09
Malaino, hvala, veliki pozdrav i za tebe.