Tranzicija je riječ koju srećemo često prečesto u svkodnevnom životu. Nisam načisto šta znači. Tranzicija bi trebalo da znači nekakav prelaz. Zemlja u tranziciji možda znači prelazni period u kome će kriminalci da državnu i društvenu imovinu da prepišu u svoje vlasništvo. Period u kojem mi ne smijemo da se nadamo ničemu dobrom. Naše je da ćutimo i čekamo da se glavonje lešinari okoriste o našoj imovini pa će oni tek onda da nas povedu u Evropu onako obezgaćene, slomljena ponosa i osramoćene. Nakon perioda bjesomučne pljačke kod nas će dolaziti emisari svjetskog kalibra da nas uče kako se krava muze, mlijeko ispija i kako ne treba peći pečenicu za naše praznike.. Vjerovatno će i sarmi da nađu neku zamjerku, te kiseo kupus, meso samljeveno, pa riža onakva, pa začini ovakvi. Vino neće valjati ako nema nekakav setifikat. Česnica je neisplatna, pa šta će novčić u njoj. Šta će nam sreća u narednoj godini, pa Evropa je tu da nam donese sreću. I naravno Deda Mraz. Tranzicija bi trebala značiti da će se sve nešto mijenjati. Mijenjaćemo gaće svkodnevno osim onih koji to sad već ne rade, čarape nam neće smrdjeti jer imaćemo svaki dan da mijenjamo čarape. Što šta će se mijenjati. Naša zajednička imovina biće imovina nekog Olaffa, Manfreda ili Pjera. Nećemo se grijati na drva, grijaće nas topla njedra prijateljske nam Evrope. Iste one koja nam već 15 godina ne da da joj u goste dođemo, da joj slučajno ne bi donijeli možda pečenicu u goste koju bi oni tako rado pojeli a poslije nazvali barbarskim način kako je mi spremamo. Kanibalizam kao pojava još uvijek nas iznenadi a upravo stigne sa tog zapada. Nema te životinje koju oni ne jedu, krabe, jastozi, ptičice sitne, i šta sve ne.... a prase ne valja. Nisam mesožder ali volim pojesti pečenje povremeno. Volim i jagnjetinu. Šljivovica domaća ne. A moći će hemija njihovih destilerija, hemija koja nam je učinila da ovaj uvozni crveni luk smrdi tri dana ako se jede, krompir ne može da se skuva, pasuljem ne možeš da se opasuljiš. Hvala im na brizi. Nepotrebna im je briga. Ne volim rakiju ali ako je prava domaća uvijek ću dati glas za nju. Vjerovatno će i radna vremena doći pod udar te tranzicije. Od 9 pa do 17. Super ja i moja familija ne treba da se nikako vidimo čitav dan. Neće biti ručka oko pola 4 kad će mo se supruga djeca i ja zajedno naći za stolom. Ujutru ću da popasem neke žitarice, pahuljice, sok od narandže i na posao. Na poslu će oni sa slabijim platama da se ugoste sa nekim sendvičem vjerovatno bajatim koji će da ih čeka u papiru u ladici stola, a oni bolje stojeći menadžeri će da jedu po restoranima. Oni bolje umiju. Neću ni imati vremena za roštilj sa familijom i društvom pored moje rječice u selu gdje volim provoditi sate odmora. Samo pidžama, radno odijelo i pidžama, malo TV sapuna i spavanjac. Ma džaba im sve to ja ću se i dalje šišati kod svog brice. Onako po mjeri svake glave koja uđe u njegovo zdanje. Zna brica mene i moje probleme. Zna kako najbolje da ih uobliči a da moja glava neizgleda po šablonu. On šiša sve i doktore i zubare i tehničare, profesore, stolare i mašince. Brica šiša redom svakom onako kako zaslužuje. Zveckanje makaza neće moći da mi unište saloni mode koji mnogo skuplje naplaćuju šišanje ovaca. Zna moj brica i da brije ali ja to volim sam, kad hoću i kako hoću. Zna brico i kad sam dobre volje i kad nisam. Zna i sve rezultate utakmica koje sam propustio. Zna i brico za tranziciju ali je ne jebe ni 1 %. Neće njemu niko da otima makaze. Ovi tranzicijaši hoće sve samo ne da rade. Tranzicijom ovakvog tipa postaćemo samo još veći robovi malih plata, cjelodnevnog rada, kredita, Visa kartica, supermarketa i nažalost TV Šopova. I to nije sve........ Šta je tranzicija ni nakon ovoga mi nije jasno. Tranzicija dušu nema.