04.08.1994.god.

Pirgo je opet napravio pometnju u rovu do nas. Jeo je na straži. On se kunuo da je to bila lasica koja je odbravila kutiju, nasjekla slanine i ogulila skuvana jaja. Što je i od lasice mnogo je.

Za doručak sam jeo paštetu koju sam donio od kuće. Rado bih je razvukao na dva dana ali nemamo frižider i nema struje kad bi ga kojim slučajem i imali. Upravo zbog toga se često zapitam što se ratovi ne vode po kvartovima i samoposlugama.

Za ručak smo izbjegli pasulj. Božo zvani Koza rekao je kako pasulj najbolje drži glad na uzdi. Šta znam u ovoj vukojebini i mi smo gladni kao vuci. Auuuuuuu. Mića je opet nosio flašu u šumu. Izgleda da se stidi piti vode pred nama. Vratio se sa praznom flašom. „Šuma otvara apetit“ rekao je Mile V.

Veečera je i ovaj put prošla bez nas. Komandir čete je navratio i ispušio jednu. Gladio je brkove. Divili smo se njegovim brkovima. Bio je poput Barta Rejnoldsa. I Boro B. je nosio brkove, gladio ih i češkao ali su njegovi bili „pedentni“ kao kod Klarka Gebla. Svejedno bilo je krajnje vrijeme da se okupam. I ja sam počeo da se češkam gdje god sam imao brkove.