Eh Dragi moji. Naša i Vaša rubrika Halo mandrak72 koji mi je andrak72 i dalje funkcioniše ali zbog zauzetosti i smetnji na vezama urijedila je svoje gostovanje na ovim stranicama blog. No ništa zato nastavljamo po starom.

Prvo pismo nam stiže iz Piska. Evo šta nam u njemu piše.
„Poštovanje mandrak72. Iznimno cijenim tvoje napore da nam olakšaš muke i iznova stvoriš nove i nove dileme i ostale leme. Evo o čemu se radi.
Ja sam nakupac bostana i snabdijevao sam čitav kraj bostanom. Posla je bilo. Bilo je i novca. I sada posla ima, ali nema slasti. Bostan nije pošto je bio. Nema one djece musave koja bi se po čitav dan motala oko kamiona čekajući da im podijelim po koju krišku.
Bilo je milina gledati kako grizu slatke zalogaje lubenice dok im se slatka voda iz bostana cijedi niz ruke i kaplje na vreli asvalt. Ali nema te slasti.
Bostan nije više onako sladak. Šta činiti i učiniti da bostan opet bude sladak kao i prije. Do zadnjeg zalogaja. O kakvoj zavjeri je riječ.
Iskreno Vaš Mirso Kajmakčić zavni Bostandžija.“

„Dragi Mirso. Ponoviću ono što stalno ponavljam kad me zaustave na ulici. Sladak bostan nema alternativu. I svi oni koji misle drugačije grdno se varaju. Bostan je bostan i takav mora biti. Ja nikad neću priznati da bostan nije sladak.
Razmišljao sam o tvome pitanju. Nimalo lako nisam došao do rješenja tvoga problema. A evo i kako.
Jednostavno počnite jesti bostan od kore. Sa svakim zalogajem on će biti sve slađi i slađi.“


Pozdravlja Vas mandrak72, neumorni istraživač ćoškova na lubenici i narandžinoj kori.