„Pismo još uvijek vruće i čini mi se aktuelno stiglo je prije par trenutaka u našu malu redakciju. Upravo stoga počećemo s njim. Pa krenimo redom.“
„Mandrak72. Možda nije mjesto ni vrijeme da postavim ovakvo pitanje, ali poznavajući Vas ne sumnjam u dobronamjeran savjet. Daklem o čemu se radi. U završnim sam pripremama za otvaranje sportske kladionice. Obratio sam se lokalnom svešteniku da mi osvešta prostor. Upitao sam ga cijenu. Zatražio je da mu kažem kvadraturu prostora. 50m2 rekoh mu. On odgovori 100 maraka. Da li je to mnogo?“
„Ukoliko će za te pare novce da okadi i okreči prostor cijena od 2 marke po kvatratu je sasvim razumna.“
„Piši, piši miiiiiiiiii.“
„Izvinite telefon. Izgleda da je hitno.“
„Mandrak72 pored telefona. Izvolite.“
„Hm, da. Naravno. A koji je rezultat. Kažeš 2:0 za Vas. Koliko do kraja. Dobro. Slušaj me sad. Svi u odbranu. Pokušajte sačuvati taj rezultat do kraja. Ništa. Hvala i sretno.
Izvinite niste mogli čuti kompletan razgovor, ali evo pokušaću da Vam prepričam. Trener jedne ekipe čija je ekipa povela na startu utakmice sa 2:0 pita me šta da radi. Odgovor ste nadam se čuli. Ah ta košarka.“
„Slijedeće pismo stiže iz Amerike od predsjednika. U njemu piše ovako.“
„Mandrače72 imam samo jednog brata. Otac mi je u nasljedstvo ostavio baraku. Ne bih želio da oštetim brata, a opet ne bih da ga uvrijedim. U nadi iščekujem brzi odgovor.
Dragi predsjedniče odgovor je veoma jednostavan. Dajte Baraku Obama.“
Pozdravlja Vas mandrak72, nesimetrično raspoložen zbog nedostatka prostora da adekvatno odgovorim mnoštvu ojađenih čitalaca našeg malog ali da ponovim još uvijek sjajnog časopisa.
[ Koji mi je andrak
]
20 Oktobar, 2009 21:32
Halo mandrak72 koji mi je andrak72 br.4
[ Koji mi je andrak
]
20 Oktobar, 2009 10:36
Halo mandrak72 koji mi je andrak72 br.3
„U mnoštvu pristiglih pisama izdvojio bih nekoliko. Zato krenimo redom.
Prvo pismo pristiglo je iz Amerike. Evo šta piše.“
„Uvaženi gospodine mandrak72. Pripremamo se da bombardujemo mjesec u potrazi sa vodom. Koliko je to dobro. Tvoj vjerni čitaoc Obama.“
„Dragi Obama shvatam Vašu zabrinutost, ali naše iskustvo sa nebeskim problemima palo je u vodu onog dana kad smo pali s Marsa.“
Slijedeće pismo koje ću Vam sada pročitati jako je zanimljivo. Evo šta nam piše jedan oficir. Pismo je opširno ali ja ću Vam prenijeti srž problema.
„Hmm. Da. Evo ovako nam piše gospodin. Dragi naš mandrače72. Čitav svoj život služio sam časno i pošteno. Držao sam se položene zakletve. Za nas vojnike najstrašnija stvar je izdaja, a najranjiviji smo sa one strane odakle ne očekujemo izdaju. Ravno prije pedeset godina ja i supruga smo se jedno drugom zakleli. Ona je svoju zakletvu pogazila. Zakleli smo se dok smo živi da ću ja njoj noge dizati. I naravno i danas to činim, ali ona je zakazala. Zaklela se da mi uvijek dizati onaj živahni dio obuhvaćen usmenim sporazumom, tj. ona više ne izvršava svoju obavezu. Prekršila je postignuti usmeni sporazum Šta da radim?-pukovnik Ćorak Borisov.“
„Pitanje je veoma kompleksno. Izdaja je ozbiljna stvar. Ali goloruk se u borbu ne ide. Znate i sami zašto služe manevri. Objasnite svojoj voljenoj da i Ćorci pucaju ali samo radi psihološkog efekta. Drugih posljedica nema.“
A evo i jednog specifičnog pisma. Dolazi nam od jednog vlasnika bordela Zabrinuti Hans Hosentreger. U njemu piše ovako.
„Dragi mandrače72 u Dortmundu gdje živim i držim bordel primjetio sam jednu pojavu. Kod mog suparnika koji se bavi istim poslom nagrnuli su silni biciklisti. Da napomenem da on daje popust od 5% za sve one koji dođu biciklom. U čemu je štos. Šta se to dešava?“
„Kao što vidite recesija je kriva za sve. Nije bilo potrebno mnogo da se supruge dotičnih biciklista uvjere u ispravnost kupovine bicikla. Nakon toga uvijek lako mogu na Tur de Dortmund. Sportom protiv recesije.“
Pozdravlja Vas mandrak72, stalni saradnik sjajnog i nadasve kompleksnog časopisa savremenog čovjeka i problema koje moderni život donosi.
Prvo pismo pristiglo je iz Amerike. Evo šta piše.“
„Uvaženi gospodine mandrak72. Pripremamo se da bombardujemo mjesec u potrazi sa vodom. Koliko je to dobro. Tvoj vjerni čitaoc Obama.“
„Dragi Obama shvatam Vašu zabrinutost, ali naše iskustvo sa nebeskim problemima palo je u vodu onog dana kad smo pali s Marsa.“
Slijedeće pismo koje ću Vam sada pročitati jako je zanimljivo. Evo šta nam piše jedan oficir. Pismo je opširno ali ja ću Vam prenijeti srž problema.
„Hmm. Da. Evo ovako nam piše gospodin. Dragi naš mandrače72. Čitav svoj život služio sam časno i pošteno. Držao sam se položene zakletve. Za nas vojnike najstrašnija stvar je izdaja, a najranjiviji smo sa one strane odakle ne očekujemo izdaju. Ravno prije pedeset godina ja i supruga smo se jedno drugom zakleli. Ona je svoju zakletvu pogazila. Zakleli smo se dok smo živi da ću ja njoj noge dizati. I naravno i danas to činim, ali ona je zakazala. Zaklela se da mi uvijek dizati onaj živahni dio obuhvaćen usmenim sporazumom, tj. ona više ne izvršava svoju obavezu. Prekršila je postignuti usmeni sporazum Šta da radim?-pukovnik Ćorak Borisov.“
„Pitanje je veoma kompleksno. Izdaja je ozbiljna stvar. Ali goloruk se u borbu ne ide. Znate i sami zašto služe manevri. Objasnite svojoj voljenoj da i Ćorci pucaju ali samo radi psihološkog efekta. Drugih posljedica nema.“
A evo i jednog specifičnog pisma. Dolazi nam od jednog vlasnika bordela Zabrinuti Hans Hosentreger. U njemu piše ovako.
„Dragi mandrače72 u Dortmundu gdje živim i držim bordel primjetio sam jednu pojavu. Kod mog suparnika koji se bavi istim poslom nagrnuli su silni biciklisti. Da napomenem da on daje popust od 5% za sve one koji dođu biciklom. U čemu je štos. Šta se to dešava?“
„Kao što vidite recesija je kriva za sve. Nije bilo potrebno mnogo da se supruge dotičnih biciklista uvjere u ispravnost kupovine bicikla. Nakon toga uvijek lako mogu na Tur de Dortmund. Sportom protiv recesije.“
Pozdravlja Vas mandrak72, stalni saradnik sjajnog i nadasve kompleksnog časopisa savremenog čovjeka i problema koje moderni život donosi.
